Образовање или учење на даљину је поље образовања које се фокусира на методе учења и технологију с циљем да кроз њих, најчешће појединачно, пренесе знање ученицима који нису физички присутни у близини наставника или у традиционалним образовним установама, као што су школа или учионица. Описује се као „процес који омогућује приступ учењу и када су извор информација и ученик одвојени у простору, времену, или и у једном и другом“. Курсеви на даљину који захтевају било какво физичко присуство настави (као на пример завршни тест), називају се хибридним или комбинованим.
Електронско учење се може дефинисати као процес преношења знања и вештина електронским путем уз коришћење одговарајућих рачунарских апликација, тј. наменских програма, и окружења у процесу учења. Те апликације и процеси обухватају учење преко веб-a, рачунара, у дигиталним учионицама, а садржаји се преносе преко Интернета, интра-нета/екстранета, аудио и видео трака, сателитске телевизије...
Прелазак на електронско учење никако не значи одбацивање постојећег садржаја за подучавање/обучавање, већ само побољшање постојећег образовног материјала, односно његово осавремењавање.
Преносиве врсте садржаја које се користе у електронском учењу чине:
- Word документи, Adobe Acrobat датотеке, као и све остале датотеке;
- Веб садржаји (HTML, Shockwave, JAVA итд.);
- Континуални или streaming медијуми (RealVideo, MP3 audio, NetShow);
- Ауторизовани наставни садржаји у виду тзв. извршних курсвера (енгл. co-urseware).
